Enciklopedija pasmina živine > Patke > Ajlzburška patka

Ajlzburška patka

Opis pasmine

Ajlzburška patka je veoma velika pasmina patke, sa dobro razvijenim grudnim mišićem. Poreklo ajlzburška patke nije poznato, ali od 1690-tih ove patke su uzgajane u Ajlesburiju, u Engleskoj. Pre 18-og veka, obična patka u Engleskoj je pripitomljena od divlje patke. Ajlzburška patka je postala popularna zbog belog perja koje se koristilo za punjenje jorgana. Ova patka ima čisto, belo perje, rozi kljun i svetlo narandžaste noge i stopala. Ajlzburška patke počinju da nesu jaja u novembru. Pačići se brzo goje i do 8 nedelje nakon izleganja teže i do 2,3 kilograma, dovoljno veliki da jedu, ali i dalje mladi i izuzetno nežni. Prema tome, njihovo meso stiže u prodavnice u februaru, nakon završetka sezone lova ali pre nego što najraniji pilići u proleće dođu na prodaju. Još jedna pasmina patke koja se uzgaja zbog mesa je ruanska patka, ona polaže jaja od februara i potrebno joj je 6 meseci da naraste dovoljno velika da bi se mogla jesti. Tako da se ajlzburške patke najviše prodaju u proleće i leto, a ruanske patke u jesen i zimu. Godine 1873. pekinška patka je uvezena u Britaniju. Pekinška patka je slična ajlzburški patki, bela je sa narandžastim kljunom i nogama, sa uspravnijim stavom. Iako nema tako delikatan ukus kao ajlzburška patka, pekinška patka je otpornija i proizvodi više jaja, brže se goji, i približno je iste veličine kao ajlzburška za 8 nedelja. Iz ovih razloga, ajlzburška patka je ugrožena pasmina.